O ALOE VERI

 Aloe Vera kroz vekove

Aloja je prava medicinska riznica o cijim su se lekovitim mocima prenosila iskustva vekovima,
s kolena na koleno. Ova cudotvorna biljka se spominje jos u Starom zavetu 6000 godina pre Hrista.

Recepture sa alojom pronadjene su i na mesopotamijskim glinenim tablicama 2200.godine p.n.e. koje su nadjene u gradu Nipuru.Pisani oblik lekovitih svojstava Aloje Vere je pronadjen u starom Egiptu izmedju kolena jedne mumije na papirusu iz 1550. godine p.n.e. Ova biljka je preneta u Aziju 400. godina p.n.e.

Grcki lekar Celsius je aloju uveo u zapadnu medicinu 50. godina p.n.e. Zapisi koji poticu iz ovih vremena spominju aoju kao svestranu "cudesnu biljku".
Kao kraljevsku i svetu biljku postovali su je i sa velikim uspehom koristili faraoni, Indijanci, Kinezi, Japanci, ajurveda lekari, kao i mnogi drugi narodi i plemena, zatim Indira Gandi, Npaoleon, Aleksandar Veliki, Kristofer Kolumbo, Hipokrat i druge poznate licnosti u istoriji.

Prvi detaljan opis ove biljke dao je cuveni Dioscorides u periodu od 41. do 68. godine nase ere. Tada je pisao o ovoj biljci da donosi miran san, da cisti stomak, da leci opekotine, genitalne upale, sluzokozu, da je dobra za lecenje suge, hemoroida, modrica, da zaustavlja opadanje kose, bolove u usnoj duplji, kao i kvarenja kod rana, da leci anginu, bolesti oka i usne duplje.

Plinije Stariji (od 23-79 godine n.e.), rimski doktor, potvrdio je Dioskoridesove zakljucke i utvrdio da aloja leci rane od lepre. Aloja kasnije oko 200.godine n.e. postaje vrlo znacajna u medicini Starog Rima. Koristili su je doktori kao sto su Galen, Antyllus, Aretaces, kao i mnogi drugi zapadnoevropski doktori.

Prema dostupnim podacima, aloja pocinje da se koristi u Kini negde izmedju 700. i 800. godine n.e., narocito za lecenje oboljenja koze, upale sinusa, groznice i grceva kod dece.

Oko 900. godine n.e. arapski filozof, inzenjer i doktor AL-Kindi tvrdi da je aloja vrlo efikasna u lecenju inflamatornih tegoba, cira na oku, melanholije i drugih medicinskih problema, kao i da se u Iranu koristila kao purgativ, a u Egiptu za ciscenje digestrivnog trakta i za detoksikaciju celog organizma.

Izmedju 10. i 13. veka Aloe Vera ulazi u Englesku medicinu i koristi se kao purgativ, za lecenje spoljnih rana i bolesti. Spanski konkviskadori i misionari donose aloju u Novi svet u 15. i 16. veku.
Sadjena je oko katolickih misija, a misionari i domoroci su je siroko primenjivali kao univerzalno sredstvo za lecenje, na Karipskim ostrvima, u Centralnoj i Juznoj Americi.

Godine 1720. naucnik Carl Von Linne po prvi put je upotrebio naziv Aloe Vera za ovu biljku, koja je danas poznata koa Aloe Barbadensis Miller (po botanicaru Milleru).

Do 19. veka je objavljeno na stotine radova gde doktori i laici sirom sveta opisuju mnogobrojna lekovita svojstva Aloe Vere. U Americi he 1820. godine zvanicno prihvacena kao purgativ i kao sredstvo za zastitu koze.

Na Floridi je 1912. godine osnovana prva komercijalna plantaža Aloe Vere. Aloja se koristi za lecenje rana izazvanih radijacijom, kao i za lecenje cireva na koži, opekotina, dermatitisa i drugih povreda i bolesti kože.

ALOE VERA KROZ ISTORIJU

-Hipokrat je pisao o ovoj biljci kako leci tumor, stimuliše rast kose, leci dizenteriju i pomaže kod stomacnih tegoba.

-Parcelsus: Zlatne kapi iz aloje lece trovanje krvi i opekotine.

-Avicenna: Aloja je sredstvo za lecenje rana, protivotrov, eliksir života.

-Glavni hirurg Napoleona je ovom biljkom lecio povrede ranjenicima.

-Iz antickih vremena na Vazama Egipta se dobro vide crteži koji prikazuju aloju.

-Faraoni su verovali u moc ove biljke kao eliksira za dug život.

-Kleopatra je bila veoma zahvalna ovoj biljci, jer je njena lepota i neodoljivo zracenje poticalo od Aloe gela. Oko piramida i duž puteva je sadena ova biljka.

-U Novom zavetu (Jevandelje po Jovanu, glava 19. stih 39 i 40) piše da su telo Isusa Hrista namazali balzamom od aloje i mirte (oko 100 litara).

-Atharva-veda i Ajurveda lekari su ovu biljku najviše držali u tajnosti.

-Kod Indijanaca aloja spada medu 16 najcenjenijih biljaka.Jivari su ovu biljku nazivali "nebeski lek".

-Maja devojke su mazale lice sokom od aloje.

-Za kineskog cara trnje ove biljke je predstavljalo "nokte Božijeg carstva". Kineski lekari su trnje koristili za akupunkturu.

-Japanci su ovu biljku nazivali "kraljevskom biljkom". Samuraji su mazali telo alojom pre pocetka svakog obracuna, da bi bili neranjivi.

-Kod Grka, biljka aloje simbolizuje lepotu, strpljenje, srecu i zdravlje.

-Aleksandar Veliki je 330. godina pre Hrista u palestini zadobio po život opasnu ranu od strele, koja se zagnojila. Jedan pop je sa biljkom aloje izlecio ranu vrlo brzo. Iz tog razloga su kasnije Aristotel i Aleksandar Veliki odlucili da osvoje ostrvo Sokotra "u Indijskom okeanu" gde je ova biljka vajviše uspevala.

-Cristofer Columbo: postoje cetiri biljke koje su u životu neophodne coveku: pšenica, grožde, maslina i aloja. Prva hrani, druga usrecuje srce, treca uspostavlja harmoniju a cetvrta leci. Nikad nije kretao na put bez Aloe Vere.

-Francois-Vinsent Raspali (francuski hemicar, Carpentras 1794 - 1878): vec 20 godina lecim svoje pacijente Aloe Verom i mogu da konstatujem da su mnoge bolesti nestale pred mojim ocima. U pismu je napisao: Voleli bi ste da živite dugo kao Noe? Koristite Aloe.

-Mahathama Gandhi (Pismo Rolandu Romainu-u): Pitaš me o tajni te snage koja me je držala za vreme dugotrajnih postova? Moja snažna vera u Boga, jednostavan život, i biljka Aloe koju sam upoznao krajem XIX veka kad sam bio u Africi.

-Današnja kineska medicina koristi Aloe gel za lecenje arterioskleroze.

-1969. godine, astronauti koji su sleteli na Mesec, nosili su sa sobom u svemirskom brodu i kremu od Aloe.

 

SASTAV I DEJSTVA ALOE VERE

Da bi razumeli kako aloe vera deluje na organizam neophodno je pogledati fizicki i hemijski sastav biljke.

Kod lista Aloe Vere razlikujemo agense i sastavne delove spoljašnjeg dela lista i gel iz unutrašnjosti biljke.
Zahvaljujuci rezultatima najnovijih istraživanja, nasa kompanija fizickim putem izdvaja izvanredan lekoviti gel iz unutrašnjeg dela biljke, skidajuci spoljašnji zaštitni sloj lista, (koji se koristi kao jedino dubrivo na plantažama Aloe).
Osnovu nasih proizvoda  cini aloja gel, koji ne sadrži aloin(izuzetno opasna materija koja se nalazi u zelenom delu lista) kao ni ekstrakte aloina. Zeleni deo biljke se ne upotrebljava vec se koristi samo sredisnji, zelatozni deo, biljke !

Aloe gel sadrži preko 250 korisnih supstanci u potpuno prirodnom stanju: 20 minerala, 12 vitamina, 20 od 22 amino kiseline . . .
U sastav gela ove biljke ulaze brojne komponente ciji su efekti veoma sirokog spektra od regenerativnih, imunostimulatornih, antitumorskih, antialergijskih pa sve do specificnih i ozbiljnih stanja.

Nauka se poslednjih godina veoma angazovala u pokusajima da rasvetli neke od mehanizama delovanja ove biljke( i otkrivanju istine i utvrdjivanju cinjenica), odnosno pojedinih komponenata, a o tome govore brojne naucne publikacije u razlicitim medicinskim casopisima.

Zainteresovanost Imunobiologa i onkologa vezana je za briljantne rezultate istrazivanja u domenu Imunomodulatornog, antitumorskog i antialergijskog delovanja pojedinih komponenata koji se nalaze samo u ovoj biljci.

Pregled podataka do kojih su dosli ne zavisni istrazivacki timovi u laboratorijama sirom sveta mogu se, u pojednostavljenoj formi videti ovde:

Vitamini: Aloe Vera sadrži mnoštvo vitamina, iako ne sadrži vitamin D, sadrži veoma bitne antioksidativne vitamine A, C i E. Vitamine B grupe (tiamin, riboflavin, holin, folna kiselina) (Coats, 1979).

Oligoelementi i minerali: Sok aloje vere sadrži: kalijum, natrijum, kalcijum, magnezijum, mangan, bakar, cink, hrom i gvožde. Magnezijum laktat inhibira histidin dekarbosilazu i onemogucuje formiranje histamina od aminokiseline histidin (Shelton, 1991).
Histamin se oslobada kod alergijskih reakcija i izaziva intenzivan svrab i bol. Antialergijsko dejstvo aloe vere se objašnjava prevencijom formiranja histamina.

Enzimi: Kada se primeni oralno (popije), aloja vera svojim biohemijskim katalizatorima, kao što su amilaze i lipaze, potpomaže proces varenja razlažuci masti i secere. Aloe Vera ima svojstvo da cisti crevne resice i creva od štetnih sastojaka i da normalizuje funkcije našeg apara­ta za varenje.
Zanimljivo je da enzimi iz aloe vere uništavaju i bakterije u organizmu. Jedan važan enzim - karboksipeptidaza, deaktivira bradikinaze i deluje antiupalno, sprecava vazodilataciju (proširenje krvnih sudova) na mestu upale, cime istovremeno smanjuje i bol (Obata et al., 1993, Shelton, 1991).
Giberelin deluje anti-zapaljenski i anti-edematozno kod svih upala u organizmu.
Zapaženo je njegovo dejstvo kod npr. Upale zglobova. Nasuprot veštackim lekovima koji imaju isti efekat, Giberelin stimuliše sintezu proteina u DNK - RNK sistem celijama smanjujuci edeme. Dejstvo ne izostaje kod dijabetesa ili kardiovaskularnih bolesti.

Šeceri: Aloe vera sadži kako monosaharide, tako i polisaharide. Najvažniji su dugi lanci polisaharida, koji sadrže glukozu i manozu. Polisaharidi, posle oralnog uzimanja, prelaze kompletni u celije zahvaljujuci celularnoj apsorpciji - pinocitoza, što govori u prilog poznatom antidijabeticnom dejstvu aloe vere gela.
Za razliku od drugih šecera koji se moraju razložiti pre resorpcije, polisaharidi se apsorbuju celi i pojavljuju se u krvi nepromenjeni. Tamo se ponašaju kao imunomodulatori sposobni da pokrenu ili zaustave imuno reakciju (Green, 1996, Kablon et al., 1991, Sheets et ai, 1991). Za galaktomanane (šeceri dugog lanca dobijeni iz Aloe) se pokazalo da imaju široki spektar stimulativnog dejstva na imunološki sistem i zaštitni efekat unutar ljudskog tela.

Medicinski je dokazano da jedan polimanozni šecer, Carisin, ima antivirusno dejstvo, što je izuzetna cinjenica jer ne postoji lek koji može da zaustavi viruse. Carisin trajno uništava proteinski omotac virusa SIDE, koji tada ne može da napadne T4 celije u organizmu i dovede do bolesti koje se svi bojimo (Anally, 1987).

Antrakinoni: Gorka aloe vera sadrži slobodne antrkinone i njihove derivate:
Barbaloin 10 (1\'4\'-anhidroglukozil-aloe emodin9 antron; Izobarbaloin, AntronG glokuzide i hormone). U vecoj kolicini ove supstance imaju snažan laksantni efekat, ali kada se u manjoj kolicini pojave mogu da pomognu resorpciju iz creva, imaju potencijalno antimikrobno svojstvo (Lorenzetli et al., 1964, Sims et ai, 1971) i poseduju snažno analgeticko dejstvo. Lokalno mogu upiti ultraviolentno zracenje, inhibirati aktivnost tyronase, smanjiti formiranje melanina ili bilo koju tendenciju hiperpigmentacije (McKeoum, 1987, Strickland et a!., 1993).

Lignini: su inertne supstance koje omogucuju aloe veri da prodre duboko u kožu noseci sve ostale aktivne supstance sa sobom. Naime, aloe vera ima izuzetnu sposobnost upijanja, prodire do sedmog nivoa kože, noseci sve aktivne supstance sa sobom cime neguje sve slojeve kože, a ne samo površinu (Coats, 1979).

Saponini: Ove supstance predstavljaju "cistace" sa antisepticnim svojstvima (Hirat i Suga, 1983). Pomažu ostalim supstancama u navedenim dejstvima i deluju kao izuzetan, prirodni, cistac organizma.

Biljni steroli: u sastavu aloe vere ukljucuju Campesterol, beta Sitosterol i Lupeol (Coac, 1979). Njihova osnovna funkcija je smanjenje upalnih procesa u organizmu.

Salicilna kiselina: Aspirinu slicna supstanca koja poseduje antizapaljenska i antibakterijska svojstva. Dejstvom protiv bolova i povišene temperature znatno pomaže organizmu. Salicilna kiselina omogucava i uklanjanje nekroticnog tkiva iz rane.

Amino kiseline: su temelji proteina i neophodne za normalno funkcionisanje ljudskog organizma. Gel Aloe Vere obezbeduje 20 od 22 neesencijalne amino kiseline potrebne organizmu. Aloe vera obezbeduje i 7 od 8 esencijalnih amino kiselina, koje ljudski organizam ne može da proizvede, vec se moraju uneti ishranom a od ogromne su važnosti za pravilan razvoj nasih celija.

Rezultati istrazivanja vezani za imunostimulatorne komponente:

Acemanan je polisaharidna komponenta od ranije poznata po svojstvu da aktivira celije cija je uloga veoma vazna u realizaciji ne specificnog imunskog odgovora; povecava sposobnost pomenutih celija da unistavaju bakterije i gljivice i do 98% (Stuart RW et al. feb.1997.); najnovija istrazivanja pokazuju da pomenuti molekul podstice sazrevanje dentricnih celija koje se nalaze u limfnim cvorovima i kljucne su za aktivaciju T limfocita (Lee JK et al. jul 2001.).
Ako se zna da pomenute celije u nezreloj formi ne samo sto ne mogu da aktiviraju T limfocite vec ih, ne retko, uvode u stanje nereaktivnosti, postaje sasvim izvesno da je prisustvo acemanana u nasem organizmu i njegov kontakt sa pojedinim celijama naseg imunog sistema jeste visestruko koristan kada je u pitanju nasa sposobnost da se branimo od razlicitih infekcija.

Aleroide - nedavno izolovani polisaharid koji se pokazao kao najmocniji do sada poznati aktivator makrofaga(celija cija je uloga presudna u prvoj liniji samoodbrane). Iako se u nasem Aloe Vera Gelu nalazi u prirodnom obliku i u malom procentu (0,015%), smatra se da je najznacajniji udeo u imunostimulaciji uzrokovanoj delovanjem gela ima upravo ova komponenta, a njena efikasnost je vezana za specifican mehanizam njenog delovanj unutar celije (Pugh N. et al. feb. 2001.)
Rezeltati istrazivanja vezani za komponente sa Antikancerogenim dejstvom:

Aloe-emodin je molekul male molekulske mase, pripaad grupi antrakinona, vrlo uspesno unistava neuroektodermalne tumore i tumore creva terajuci tumorske celije u samoubilacku akciju indukcijom programirane celijske smrti, a da pri tome ne remeti rast i deobu normalnih i zdravih celija; selektivno delovanje ove komponente vezuje se za nacin njenog unosa u celiju i smatra se lekom buducnosti kada je kancer u pitanju (PecereT. et al., Jun 200; Lee HZ et al., Nov 2001)
DIethylheksilphthalat (DEHP) ubija leukemicne celije i to u vrlo visokom procentu, koncentracije koje unistavaju 75-85 % tumorskih; ne remete rast i deobu zdravih celija (Lee KH et al., AVG. 2000); mehanizam delovanja je isti kako kod prethodno pomenute komponente , a to je da tera celiju na samo unistenje -indukuje celijksu smrt koja rezultira potpunim raspadom genetskog materijala tumorske celije! Smatra se antileukemicnim lekom buducnosti !

Rezultati istrazivanja vezani za komponente sa Alergijskim dejstvom:
Alprogen je glikoprotein izolovan iz Aloe vera gela koji na vise nivoa onemogucava realizaciju alergijske reakcije: najpre mehanicki sprecava vezivanje alergena za celiju sto bi uslovilo praznjenje granula sa histaminom i sintezu leukotrijena koji, zajedno, predstavljaju medijatore alergijske reakcije.
Na unutarcelijskom nivou visestruko remeti prenos signala koji bi uslovio prethodno pomenute procese (Ro JY et al. Jan. 2000.)

Navedeni rezultati samo su jedan deo rezultata do kojih je nauka dosla ispitujuci efekte biljke Aloe Vera. Nizom naucnih radova potvrdjena su njena regenerativna svojstva i izolovane su neke komponente koje su za to zasluzne.

Brojne su publikacije za njeno UV protektno dejstvo. Egzaktna osnova u tumacenju dejstva aloje ucinice nas pristup ozbiljnijim i temeljnijim i ucvrstiti nas u uverenju da se savremena i tradicionalna medicina nalaze na istoj strani, a njihova simbioza predstavlja najkraci put do uspesnog  resenja problema i dobrog zdravlja.

DEJSTVO ALOJE PROTIV VIRUSA I RAZNIH INFEKCIJA

IMUNOSTIMULATORNO I IMUNOMODULARNO DEJSTVO ALOE VERE

Delovanje Aloje na tumorske i kancerogene ćelije
Imunski (imunološki) sistem je odbrambeni sistem organizma koji ga štiti od napada stranih mikroorganizama (virusa, bakterija, gljivica i parazita), njihovih hemijskih supstanci (toksina), kao i sopstvenih izmenjenih (npr. tumorske) i istrošenih ćelija.
Samo u nekim slucajevima mikroorganizmi sa kojima smo svakodnevno u kontaktu uzrokuju klinicki detektabilnu bolest. Vecina njih je vec u toku prvih sati po prodoru u organizam uocena, prepoznata i unistena delovanjem odbrambenih mehanizama nespecificnog karaktera.
Ti mehanizmi su, dakle, isti u slucaju infekcije razlicitim infektivnim agensima. Tek ukoliko infektivan organizam uspe da premosti prvu barijeru koja mu postavlja imunski sistem domacina, nastupa specificni imunski odgovor.
Ovu fazu odbrane realizuju dve grupe celija koje su obucene da prepoznaju i ciljano unistavaju napadaca - prve deluju odmah, a druge pamte i aktiviraju se pri eventualnom buducem susretu sa njim (zahvaljujuci njima nakon prelezane bolesti sticemo imunitet koji nas neko izvesno vreme, a u nekim slucajevima i trajno stiti od ponovne infekcije izazvane istim mikroorganizmom).

Priroda nas je i ovde fascinirala svojom svestranoscu. Nazalost, ona nije bezuslovno naklonjena nama, obe strane u sukobu su tokom evolucije razvile niz mehanizama kako bi sebi obezbedile sto uspesniji opstanak. Efikasnost naseg imunskog sistema, tj. nasa spremnost da se odbranimo je u ovom slucaju presudna.

Logika jeste da bas ta, da priroda krije resenja svih problema koje nam je zadala, a do kojih medicina dolazi vrlo sporo i mukotrpno.

Efekti ekstrakta Aloe bili su poznati mnogo pre nego sto su naucnici uspeli da izoluju neke od komponenata odgovornih za njena pojedina svojstva. Istrazivanja se lagano pomeraju ka sustini na njena uocljiva dejstva analiziraju se,ne samo celijskom,vec sve vise na unutarcelijskom nivou.
Rezultati su brojni, spektar delovanja je veoma sirok,a jos uvek sistemski nedovoljno objasnjen.
Osnovno delovanje Aloje i način na koji reguliše probleme u našem telu je ĆELIJSKA ISHRANA, jer ako ćeliji iz bilo kog razloga ponestane nekog elementa, bilo da je to neki mineral, vitamin ili enzim ćelija će u tom trenutko početi da slabi i tada postaje lak plen za ćelije napadače (virusi, bakterije, infekcije . . )
 
Sumiranjem uradjenih ispitivanja neke karakteristike ove biljke postaju nedvosmislene, a to je da ova biljka ima snažno imunostimulatorno i imunomodularno dejstvo, osnazivanje kako nespecificnog tako i specificnog imunskog odgovora aktivacijom i podsticanjem funkcionalnog i fenotipskog sazrevanja pojedinih celija cija je uloga kljucna u pokretanju imunskog odgovora.
Sposobnost indukcije programirane celijske smrti u pojedinim tipovima abnormalnih celija (celija kancera creva, humana leukemicna celijska linija), promena aktivnosti velikog broja enzima od esencijalne vaznosti za oksidacione procese u celiji ili pak onih koji posredstvom transkripcionih faktora uticu na ekspresiju gena.

Sposobnost komponenata koje ulaze u sastav ove biljke da osnaze korisne, a minimalizuju stetne efekte pokrenutog imunskog odgovora (antiinflamatorno svojstvo), u kombinaciji sa snaznim podsticajem regenerativnih prrocesa dovoljna su preporuka za one koji zele da poboljsaju kvalitet svog zivota.

ALOE VERA - Organi za varenje i Srce !

Ovde mozete videti kako to aloja deluje na nas organizam i koliko je vazna jer je prvenstveno cisiti nase organe za varenje od naslaga i oslobadja creven resice koje se nalaze na zidovima tankog creva a sluze da prikupljaju sve hranljive materije koje unosimo hranom ili na neki drugi nacin.
Svaka crevna resica ima svoju jedinstvenu materiju za koju je zaduzena da je prikupi i sprovede u nase krvne celije. A krvne celije zatim sve hranljive materije i kiseonik dopremaju dalje i cine osnovu za pravilno funkcionisanje naseg organizma!
Tokom godina ove crevne resice se nakupe raznih necistoca i postaju slepljene a na taj nacin i nesposobne da prikupe hranljive materije a posledica toga je i problem sa hranljivim materijama u krvi a opet posledica toga je veliki broj zdravstvenih problema, od kardiovaskularnih do slabljenja imuniteta i pojave mnogih drugih gorih bolesti!!!
Jedini nacin da se vrati naruseno stanje i ociste crevne resice jeste Aloja Vera jer jedino ona ima te specificne i posebne materije koje ciste naslage sa crevnih resica, unistavajuci stetne mikrobe i oslobadajuci nas nagomilanih stetnih materija koje uz prisustvo slobodnih radikala dovodi do hronicnih upala pa i do kancera !!!